Senat je ranije najavio da će glasanje o tom zakonu početi 24. januara, dok je Predstavnički dom obznanio da će u februaru nastaviti razmatranje SOPA, Zakona o stopiranju onlajn piraterije (Stop online piracy Act).

Oba zakonska predloga su se suočila sa žestokom osudom internetske zajednice koja smatra da se iza zaštite autorskih prava i intelektualne svojine krije cenzura, i da će primena ovih zakona drastično izmeniti prirodu Interneta.
Besplatna enciklopedija Vikipedija je na 24 časa blokirala svoje stranice na engleskom jeziku, a slično su postupili blog servis WordPress i servis za vesti Reddit. Veb pretraživač Google je pozvao korisnike da se suprotstave cenzuri, a Firefox je svoju naslovnu stranu ofarbao u crno a preko svoje maskote, lisice, stavio crnu traku.

Na meti zakonskih predloga SOPA i PIPA, koje podržavaju muzička i filmska industrija u SAD, nisu samo sajtovi koji nude ilegalne kopije filmova i pesama, već i sajtovi i veb pretraživači koji imaju linkove ka veb stranama sa takvom sadržinom.
Sajtovima sa piratizovanim materijalom bio bi blokiran pristup sa teritorije SAD, a vlasnicima autorskih prava i američkoj vladi dala bi se ovlašćenja da od suda traže ukidanje sajtova koji su povezani sa piraterijom. Oglašivačima, ponudiocima finansijskih usluga i provajderima internet usloga bilo bi zabranjeno da posluju sa onima koji se u inostranstvu ogreše o zakone SOPA i PIPA. Predlog SOPA nalaže internet pretraživačima da u rezultatima pretraga ne objavljuju inostrane sajtove sa piratskim materijalom. Takva odredba se, medjutim, ne nalazi u zakonu PIPA.

Čak i da oba zakona prodju kongresnu proceduru, verovatno ih čeka veto američkog predsednika Baraka Obame. Bela kuća je ovih dana izdala saopštenje u kojem podržava borbu protiv piraterije, ali je dodala da neće podržati zakone „koji umanjuju slobodu izražavanja, ugrožavaju sajberbezbednost ili podrivaju dinamični, inovativni globalni internet“.

Autor: Nikola Marković, član Udruženja e-Razvoj

Izvor: IKTservis

Vlada je još 2010 godine obavezala sve  organi državne uprave da svoje veb prezentacije usaglase sa  pomenutim Smernicama. Uprava za Digitalnu agendu je zadužena da izvrši ocenu usaglašenosti i o tome izvesti Vladu Republike Srbije.

Ocenjivanje je sprovođeno tokom jula i avgusta 2011. godine, a preliminarne ocene poslate su na uvid organima državne uprave kako bi ocenjivanje bilo što tačnije, organi obavešteni o stepenu usaglašenosti njihovih veb sajtova sa Smernicama i, na taj način, dobili priliku da izvrše završne korekcije.

Cilj ove analize je standardizacija i unapređenje veb prezentacija organa državne uprave, kao i povećanje transparentnosti njihovog rada i podizanje kvaliteta, tačnosti i ažurnosti informacija i usluga organa državne uprave.

Ocenjivanjem je obuhvaćeno 114 organa državne uprave (ministarstava i organa u sastavu, posebnih organizacija, službi Vlade, kancelarija predsednika i potpredsednika Vlade i upravnih okruga).

Analizom je ustanovljeno da 39 organa nema zvanični sajt, što čini više od jedne trećine. U eri Interneta, neophodno je da, pružanje informacija o radu organa, kao i lakšeg korišćenja usluga, bude omogućeno i preko veb sajtova organa državne uprave. Obaveza državnih organa da poseduju zvaničnu prezentaciju trenutno nije definisana niti jednim pravnim aktom.

 Evaluacija je rađena na osnovu 8 kriterijuma (sadržaj, jezik i pismo veb prezentacije, usluge koje organ državne uprave pruža, grafičko rešenje i dizajn, navigacija, funkcionalnost, tehnologija i domensko ime).

Najveći broj sajtova ispunjava osnovne zahteve u pogledu grafičkog rešenja i dizajna (93%), kao i u pogledu domenskog imena (83%) – mada, trenutno 12 sajtova nije na gov.rs domenu.

Svega 30% prezentacija organa državne uprave ispunjava osnovne zahteve vezane za usluge koje organ državne usluge pruža zainteresovanim licima, što znači da samo jedna trećina organa državne uprave usluge pruža i putem Interneta. Iako skoro polovina organa državne uprave ima naveden spisak usluga u okviru Informatora o radu, samo jedna petina je te informacije postavila i na sajt.

Takođe, 17% organa je usluge iz svoje nadležnosti realizovalo na Portalu eUprava, a samo 4% je postavilo linkove na svojim prezentacijama ka tim uslugama. Indikativno je da je veći procenat organa koji su postavili obrasce za preuzimanje sa sajta, od procenta organa koji su stavili potpune opise procedura za izvršenje usluga (obrasci bez opisa procedure su neupotrebljivi). Samo 4 organa u potpunosti zadovoljava kriterijume vezane za usluge (5%).

Uprava za Digitalnu agendu stoji na raspolaganju svim organima državne uprave, u smislu pružanja stručne pomoći u pogledu primenjivanja preporuka iz dokumenta „Smernice za izradu veb prezentacija organa državne uprave“, pri implementaciji novih sajtova ili unapređenju postojećih.

Novim Zaključkom Vlade od 29.12.2011. godine usvojen je Izveštaj o oceni usaglašenosti veb sajtova organa državne uprave sa dokumentom „Smernice za izradu veb prezentacija organa državne uprave“, zaduženi su svi organi državne uprave da svoje veb prezentacije kontinuirano usklađuju sa važećom verzijom ovog dokumenta, a Uprava za Digitalnu agendu da periodično vrši analizu usklađenosti i o tome izveštava Vladu.

Autor: Nikola Marković, član Udruženja e-Razvoj

Izvor: IKTServis

Zbog eksplozivnog rasta količine podataka u poslednjih nekoliko godina, backup je postao veliki i teskoban poduhvat. Sa novim zahtevima koje virtualizacija i eDiscovery stavljaju pred nas, backup postaje još veći problem i veći uzrok zabrinutosti.

Symantec kao lider u oblasti backup-a i recovery-ja usmerio je svoju pažnju i napore ka rešavanju najvećih izazova sa kojima se IT menadžeri susreću.

Današnji izazovi – smanjenja IT budžeta i porast digitalnih resursa, prirodno pomeraju  fokus na smanjenje troškova, ali se pritom nivo usluge ne sme ugroziti. Zato je svima, bilo to malo ili veliko preduzeće, potrebno bolje backup rešenje, koje će biti sveobuhvatno i koje će smanjiti troškove i složenost upravljanja.
U 2012. Symantec donosi bolji backup za sve (Better Backup For All), koji će doneti 100 puta brži backup, integrisano upravljanje za backup i snapshots i nove alate koji će olakšati eDiscovery. Ove inovacije osmišljene su tako da dovedu do značajnog smanjena troškova backup-a u fizičkim i virtualnim okruženjima. Symantec-ov cilj je da se u narednih pet godina troškovi za backup i recovery smanje za čak 80%!

Informacije o  izlasku  novog Backup-a mogu se videti na http://www.betterbackupforall.com   i na sajti www.netpp.rs.

Autor: Nikola Marković, član Udruženja e-Razvoj

Izvor: IKTServis

Vuksanović je gostujući na RTS-u kazao da će se najpre sa podelom knjižica sa čipom početi u Valjevu, a nakon toga i u drugim mestima u Srbiji.

Takva vrsta zdravstvene legitimacije omogućiće brži i lakši pregled kod lekara i podizanje lekova u apotekama.

Plan je, kako je rekao Vuksanović, da se građanima uruči milion i po kartica do kraja godine, a RFZO je dužan da u roku od tri godine svim zdravstvenim osiguranicima omogući nove knjižice.

Cena zamene knjižica koje će važiti 10 godina, kako je kazao Vuksanović, iznosiće oko 400 dinara, a procenjeno je da su ukupni troškovi izdavanja novih knjižica oko 20 mil EUR.

Izvor: eKapija

U Srbiji naviše zarađuju finansijski menadžeri, čija je prosečna plata 96.000 dinara. Visoko na lestvici najplaćenijih zanimanja su i programeri, informatičari, advokati i bankari.

Prosečna srpska plata „teška“ je svega 38.167 dinara, a najdeblje novčanike, prema statistici, imaju oni koji se bave „upravljačkim delatnostima i savetovanjem“, koji u proseku zarade 91.577 dinara mesečno.

Zaposleni u telekomunikacijama u kovertu stave 61.634 dinara.

Internet portal „Infostud“ uradio  je istraživanje koje pokazuje kolike su prosečne plate po zanimanjima. Na osnovu anonimne ankete moglo se saznati kolika je prosečna plata novinara, programera, lekara ili sekretarice. Bezmalo 30.000 ljudi učestvovalo je u ovoj anketi.

Ako bi se srednjoškolci prilikom izbora zanimanja rukovodili ovim istraživanjem, ne bi pogrešili ako bi odlučili da jednog dana postanu – kompjuterski programeri. U ovoj profesiji plata u proseku iznosi 70.000 dinara, dok je u regionu još veća.

Ako se nastavi trend iz prethodnih godina, do posla će lakše dolaziti IT stručnjaci i programeri, stručnjaci za finansije, građevinski inženjeri sa licencama za projektovanje, arhitekte i urbanisti, mašinski inženjeri sa odgovarajućim licencama, farmaceuti sa položenim stručnim ispitom, lekari sa određenim specijalizacijama poput anesteziologa, kuvari, zavarivači, trgovci, rukovaoci građevinskom mehanizicijom – zaključuje Dejan Jovanović, direktor Nacionalne službe za zapošljavanje.

Iskustva portala „Infostud.poslovi“ takođe pokazuju da je ponuda posla u oblasti IT-ja imala je najveći rast u toku 2011. godine.

Autor: Nikola Marković

Izvor: IKT Servis

- Na jednom mestu bi trebalo da bude kompletan pravni sistem Srbije dostupan svim građanima, ali isto tako pravni propisi koji su prestali da važe, propisi iz vremena SFRJ, Federativne Jugoslavije, čak i iz vremena Kraljevine. To je značajno za stručnu javnost, istoriografe, teoretičare prava – naveo je Ratković.

Prema njegovim rečima, projekat centralne elektronske baze podataka zakona i podzakonskih akata pokrenuo je „Službeni glasnik“, sa idejom da građani besplatno preuzimaju zakone, što je evropski model. Kako je rekao, u centralnoj bazi podataka propisa EU i zemalja članica ima više od 5,5 miliona raznih pravnih akata, na prvom mestu zakona, ratifikovanih ugovora i svega onoga što je izvor prava.

Ratković je kazao da su zakoni i sada dostupni na sajtu Skupštine Srbije, ali ne svi. Predsednik Zakonodavnog odbora rekao je da je aktuelni skupštinski saziv za tri i po godine usvojio oko 700 zakona, uključujući i ratifikovane međunarodne sporazume, i oko 200 odluka, a razmotrio je 20.000 amandmana.

- Skupštinski saziv je Ustavnom sudu dostavio 87 odgovora u slučajevima kada je osporena ustavnost pojedinih odredbi zakona, a održano je i više javnih rasprava pred tim sudom – naveo je Ratković. Prema njegovim rečima, za tri i po godine podneto je više od 20.000 amandmana, a više od polovne usvojenih amandmana su amandmani opozicije.

Izvor: eKapija

- Što se tiče naših tehničkih mogućnosti i organizacije, potpuno smo spremni za fiksnu telefoniju, ali Republička agencija za elektronske komunikcije (Ratel) nije definisala pravilnike i druge dozvole, koje su preduslov poslovanja – kazala je direktorka Pilipović Šafej Tanjugu.

Prema ranijim najavama, potpuna liberalizacija ovog segmenta tržišta u Srbiji trebalo bi da stupi na snagu 1. januara 2012.

Prema Pilipović Šafej, neophodno je od Ratela dobiti saglasnost i numeraciju, kao i uspostavljanje interkonekcije sa ostalim operatorima na tržištu.

- U avgustu smo se obratili Ratelu sa zahtevom da nas upišu u registar i dodele numeraciju koju bismo koristili od januara, međutim još uvek čekamo upis u registar, a zahtev za numeracijom je odbijen kao preuranjen – istakla je Pilipović Šafej.

Direktorka SBB je ocenila da će zbog tih regulatornih razloga na pružanje usluge fiksne telefonije morati da čekaju još nekoliko meseci, dodavši da su na taj način korisnici na gubitku.

- „Pred kraj 2011. Ratel je pravilnikom najavio i uslugu prenosa broja u fiksnoj telefoniji, što je pozitivna regulativa i korak koji će doprineti pravoj liberalizaciji i unapređenju tog tržišta – ukazala je Pilipović Šafej.

Pilipović Šafej je dodala da će usluga fiksne telefonije obuhvatiti i rezidencijalne i biznis korisnike, a posebne pogodnosti će imati oni koji već koriste ili se odluče da koriste i druge usluge SBB (TV, Internet) u paketu.

Prema direktorki SBB, kompanija za pružanje ove usluge može da iskoristi postojeću infrastrukturu i na taj način bude dostupna svim klijentima koji su na kablovskoj mreži, među kojima je oko 630.000 domaćinstava.

SBB ima infrastrukturu koja će korisnicima pored standardnih usluga telefonije omogućiti i svetske trendove kao što su virtualne telefonske centrale, prijem faksa na mejl, istovremeno prosleđivanje poziva na više brojeva, inteligentnu govornu poštu i druge napredne usluge, istakla je Pilipović Šafej.

Izvor: eKapija

DETALJNIJE

Ministar vera i dijaspore Srđan Srećković istakao je da je očuvanje srpskog jezika i ćiriličnog pisma među našim iseljenicima strateški važno za očuvanje nacionalnog identiteta.
Sa namerom da popularizujemo, olakšamo i učinimo dostupnijim učenje srpskog jezika i ćiriličnog pisma što većem broju, pre svega, srpske dece u dijaspori, omogućili smo preuzimanje specijalizovanih knjiga u elektronskom izdanju sa sajta Ministarstva, objasnio je Srećković. Prema njegovim rečima, udžbenici, pripremljeni u saradnji sa Zavodom za udžbenike, omogućavaju pripadnicima naše dijaspore u celom svetu preuzimanje bukvara i čitanki za sve uzraste osnovnih škola.
Ministar je rekao da ovi udžbenici obrađuju razne kulturne sadržaje, tradiciju i običaje srpskog naroda. Pored institucionalizovanih vidova učenja srpskog jezika u dijaspori, regulisanih zakonima zemalja u kojima naši ljudi žive u inostranstvu, poput Austrije, Australije, Kanade i Makedonije, najučestaliji oblik učenja srpskog  jezika je pri crkveno-školskim opštinama u Velikoj Britaniji, Francuskoj ili Sjedinjenim Američkim Državama, naveo je ministar.

On je izrazio uverenje da će začetak ovakvog, savremenog, internet pristupa, kojim se premošćuje i problem fizičke udaljenosti brojne dijaspore, umnogome doprineti očuvanju srpskog jezika i ćiriličnog pisma među pripadnicima dijaspore.

Autor: Nikola Marković, član Udruženja e-Razvoj

Izvor: IKTservis

Njihova slobodna i decentralizovana pretraživačka mašina, koristi nov pristup pretraživanju u tom smislu što umesto centralnog servera njeni pretraživački rezultati dolaze sa mreže nezavisnih računara čiji su korisnici na njima instalirali Jasi softver. Cilj je da nijedan pojedinačni entitet ne može da odluči šta će biti na spisku rezultata i kojim redosledom će se rezultati prikazati.

„Veći deo onog što radimo na internetu uključuje pretraživanje. Ono je vitalna karika između nas i informacija koje tražimo. Za jednu tako važnu funkciju ne možemo se oslanjati na nekoliko velikih kompanija i usput kompromitovati našu privatnost“, kaže Mihael Kristen, vođa projekta Jasi.

Projekt podržava evropski ogranak Fondacije za slobodni softver (Free Software Foundation Europe, FSFE), koji je zabrinut zbog toga što dominantni pretraživači imaju preveliku kontrolu i moć nad tim koje informacije korisnici interneta mogu da nađu na svetskoj mreži. „Te kompanije će pored toga znati šta vas trenutno zanima. Termini korišćeni za pretraživanje govore drugima mnogo o tome šta radite. Ciljano reklamiranje je još i najdobroćudnije korišćenje tih podataka“, objašnjava Karsten Gerlof, predsednik Fondacije. „Mi se ne slažemo s idejom da se uslugama mora upravljati centralno, jer shvatamo koliko je važno biti nezavistan i stvoriti infrastrukturu koja nema jednu tačku kvara.“

Jasi mreža trenutno ima oko 600 računara, ali projekat očekuje da će se taj broj povećavati, kao što je to slučaj i u drugim projektima slobodnog softvera čiji je cilj da se zamene centralizovani servisi. Na primer, identi.ca (status.net) nudi slobodnu alternativu Tviteru (Twitter), a diaspora (joindiaspora.com) i mnogi drugi nude slobodnu, distribuiranu alternativu Fejsbuku (Facebook).

Kao što je često slučaj u ranim fazama tehnologije, rezultati su za neke teme (mahom računarske) bolji od drugih.

Jasi računari stvaraju pojedinačne pretraživačke indekse i rangiranja tako da rezultati postepeno sve bolje odgovaraju onome što korisnici traže. Svaka instanca softvera sadrži mrežni protokol ravnopravnih računara pomoću kojeg se indeksi pretraživanja razmenjuju sa drugim Jasi pretraživačima.

Pretraživač može da se isproba na adresi http://search.yacy.net. Ko želi da postane deo Jasi mreže treba samo da instalira odgovarajući besplatan softver na svoj računar. Jasi je slobodan softver koji svako može da koristi, proučava, deli s drugima i unaprađuje. Trenutno postoji u verzijama za GNU/Linuks, Vindous (Windows) i Mekintoš (MacOS).

Izvor: Mikrovesti

Predavači
Dr Mirjana Mićović, Dragan Lončar, Milka Raičević, Saša Radović, Dalibor Purhmajer, Manuela Gaćeša

Menadžeri danas trpe veliki stres, koji se manifestuje u vidu psihosomatskih poremećaja, koji mogu dovesti do obolevanja, ukoliko se ne radi na njihovoj eliminacji, tj. prevenciji.  Dokazano je da je dovoljno i 30 minuta dnevno rada na sebi u vidu kratkih meditacija, pozitivnih afirmacija,vežbi disanja… i sl. , da bi se jedan poslovni dan preživeo bez posledica po zdravlje.

Antistres program za menadžere  “ I DIREKTOR IMA DUŠU“, namenjen je svima koji žele da poboljšaju kvalitet života , a naročito vreme provedeno na poslu. Pre svega zdrav odnos prema sebi , izbegavanje konflikata i uspostavljanje energetske ravnoteže medju zaposlenima, svakom menadžeru može pomoći da svoje poslovne ideje sprovede sa lakoćom. Dobra, pozitivna atmosfera na poslu je ključ uspeha svake firme, a briga o zaposlenom uslov za njeno postizanje.

Antistres program za menadžere „I direktor ima dušu“, namenjen je top menadžerima, ali i njihovim zaposlenima,

Predvidjeno je da se odvija u radno vreme i to  od 13 do 18 časova, u prijatnom ambijentu  MIND CENTRA „Scienca divina“, ul. Despota Stefana 48 / III.

Minimalan broj polaznika  je 15

Cena po osobi je 5000 dinara

Napomena: Za grupe preko 20 polaznika moguć popust.

Šta podrazumeva program „I DIREKTOR IMA  DUŠU“

13,00- 14,00 

Disanje i opuštanje , Dragan Lončar, učitelj joge

14,00-14,15  

Pauza  za  čaj i kratke konsultacije sa učiteljem joge

14,15-14, 45 

Pravilna ishrana na poslu, Milka Raičević, nutricionista

14,45-15,15  

Menadžerski brzi ručak (  degustacija ) I konsultacije sa nutricionistom

15,15-15,45  

Psihologija radnog prostora i veština uredjenja , Saša Radović, dipl. arhitekta

15,45-16,15  

Tipovi ličnosti po ajurvedi i kako poslovati sa njima, Dalibor Purhmajer

16,15-16,45  

Pauza za čaj  i konsultacije sa arhitektom I ajurvedskim savetnikom 

16,45-17,30  

Pozitivne poslovne afirmacije, Dr MIrjana Mićović, Reiki ucitelj ili Manuela  Gaćeša, Reiki učitelj

17,30-18,00  

Kratke  konsultacije sa učiteljem Reikija

KONTAKT INFORMACIJE: mirjana.micovic@gmail.com