Microsoft predstavio novi fajl-sistem za novo doba

Predstojeće izdanje operativnog sistema Windows Server 8 imaće potpuno nov i elastičan sistem datoteka nazvan upravo tako – Elastičan sistem datoteka (Resilient File System, ReFS). Taj sistem će prevazići mnoge nedostatke sada već starog sistema datoteka nove tehnologije (New Technology File System, NTFS) koji se koristi u svim tekućim verzijama Vindousa, objavio je Mikrosoft u utorak. 

Kompanija očekuje da će novi sistem upotrebiti da zameni NTFS na stonim računarima i drugim verzijama Vindousa, izjavio je Mikrosoftov predsednik za Vindous, Stiven Sinofski, u uvodu objavljenog saopštenja.

 

Sistem je projektovan tako da radi sa širokim spektrom uređaja „od najmanjih mašina do najvećih centara za obradu podataka“. ReFS će moći da podrži datoteke sa imenima i putanjama od čak 32.000 znakova velikim 18 triliona (deset na osamnaesti) bajta, kojih može da bude takođe 18 triliona.

 

ReFS će u najvećoj meri biti kompatibilan sa sistemom NTFS, ali će imati i nove odlike koje proširuju spektar njegovih mogućih upotreba. Na primer, novi sistem datoteka neće zahtevati obavezno periodično proveravanje diska, koje može da uspori poduzanje operativnog sistema sa veoma velikih diskova. Moći će da se popravi a da se ne gasi ceo sistem, što je posebno pogodno za poslove od kritične važnosti. Novi sistem će i automatski korigovati podatke koji su neispravno upisani na disk.

 

Neke odlike sistema NTFS koje su malo korišćene ili nepotrebno komplikuju stvari, biće odbačene kao zastarele, neke se više neće podržavati – identifikatori objekata, kratka imena, kompresija, šifrovanje na nivou datoteka, čvrste veze, prošireni atributi i kvote – dok će šifrovanje BitLocker, kontrola pristupa, simboličke veze, identifikatori datoteka, tačke montiranja i snimci diska biti sačuvane, a klijentski interfejsi za programiranje aplikacija (API) pisani za NTFS neće morati da se menjaju kad počnu da komuniciraju sa ReFS sistemima.

 

Novi sistem datoteka najpre će se pojaviti u Vindousu Server 8 i u početku će se koristiti samo za serverski storidž, a nešto kasnije i za klijentsko skladištenje podataka i na kraju kao primarni volumen za podizanje operativnog sistema. Mikrosoft nije naveo kad će ReFS biti uključen u druge verzije Vindousa 8, tako da će njegov uticaj na korisnike u početku biti ograničen.

 

Izvor: MakeIT (Interfejs), članica Udruženja e-Razvoj

Predlozi zakona PIPA I SOPA imaju sve manju podršku

PIPA,  Zakon o zaštiti intelektualne svojine (Protect Intellectual Property Act), imao je velike šanse da bude usvojen u Senatu, gornjem domu Kongresa, ali je to sada neizvesno pošto s Marko Rubio sa Floride, iz Republikanske stranke, i njegov stranački kolega Roj Blant iz Misurija  saopštili da više ne stoje iza njega.

Senat je ranije najavio da će glasanje o tom zakonu početi 24. januara, dok je Predstavnički dom obznanio da će u februaru nastaviti razmatranje SOPA, Zakona o stopiranju onlajn piraterije (Stop online piracy Act).

Oba zakonska predloga su se suočila sa žestokom osudom internetske zajednice koja smatra da se iza zaštite autorskih prava i intelektualne svojine krije cenzura, i da će primena ovih zakona drastično izmeniti prirodu Interneta.
Besplatna enciklopedija Vikipedija je na 24 časa blokirala svoje stranice na engleskom jeziku, a slično su postupili blog servis WordPress i servis za vesti Reddit. Veb pretraživač Google je pozvao korisnike da se suprotstave cenzuri, a Firefox je svoju naslovnu stranu ofarbao u crno a preko svoje maskote, lisice, stavio crnu traku.

Na meti zakonskih predloga SOPA i PIPA, koje podržavaju muzička i filmska industrija u SAD, nisu samo sajtovi koji nude ilegalne kopije filmova i pesama, već i sajtovi i veb pretraživači koji imaju linkove ka veb stranama sa takvom sadržinom.
Sajtovima sa piratizovanim materijalom bio bi blokiran pristup sa teritorije SAD, a vlasnicima autorskih prava i američkoj vladi dala bi se ovlašćenja da od suda traže ukidanje sajtova koji su povezani sa piraterijom. Oglašivačima, ponudiocima finansijskih usluga i provajderima internet usloga bilo bi zabranjeno da posluju sa onima koji se u inostranstvu ogreše o zakone SOPA i PIPA. Predlog SOPA nalaže internet pretraživačima da u rezultatima pretraga ne objavljuju inostrane sajtove sa piratskim materijalom. Takva odredba se, medjutim, ne nalazi u zakonu PIPA.

Čak i da oba zakona prodju kongresnu proceduru, verovatno ih čeka veto američkog predsednika Baraka Obame. Bela kuća je ovih dana izdala saopštenje u kojem podržava borbu protiv piraterije, ali je dodala da neće podržati zakone „koji umanjuju slobodu izražavanja, ugrožavaju sajberbezbednost ili podrivaju dinamični, inovativni globalni internet“.

Autor: Nikola Marković, član Udruženja e-Razvoj

Izvor: IKTservis

Jedna trećina organa državne uprave nema oficijeni web sajt

Na sajtu Uprave za Digitalnu agendu je objavljeno da je ova Uprava izvršila ocenu usaglašenosti veb sajtova organa državne uprave sa „Smernicama za izradu veb prezentacija organa državne uprave“.

Vlada je još 2010 godine obavezala sve  organi državne uprave da svoje veb prezentacije usaglase sa  pomenutim Smernicama. Uprava za Digitalnu agendu je zadužena da izvrši ocenu usaglašenosti i o tome izvesti Vladu Republike Srbije.

Ocenjivanje je sprovođeno tokom jula i avgusta 2011. godine, a preliminarne ocene poslate su na uvid organima državne uprave kako bi ocenjivanje bilo što tačnije, organi obavešteni o stepenu usaglašenosti njihovih veb sajtova sa Smernicama i, na taj način, dobili priliku da izvrše završne korekcije.

Cilj ove analize je standardizacija i unapređenje veb prezentacija organa državne uprave, kao i povećanje transparentnosti njihovog rada i podizanje kvaliteta, tačnosti i ažurnosti informacija i usluga organa državne uprave.

Ocenjivanjem je obuhvaćeno 114 organa državne uprave (ministarstava i organa u sastavu, posebnih organizacija, službi Vlade, kancelarija predsednika i potpredsednika Vlade i upravnih okruga).

Analizom je ustanovljeno da 39 organa nema zvanični sajt, što čini više od jedne trećine. U eri Interneta, neophodno je da, pružanje informacija o radu organa, kao i lakšeg korišćenja usluga, bude omogućeno i preko veb sajtova organa državne uprave. Obaveza državnih organa da poseduju zvaničnu prezentaciju trenutno nije definisana niti jednim pravnim aktom.

 Evaluacija je rađena na osnovu 8 kriterijuma (sadržaj, jezik i pismo veb prezentacije, usluge koje organ državne uprave pruža, grafičko rešenje i dizajn, navigacija, funkcionalnost, tehnologija i domensko ime).

Najveći broj sajtova ispunjava osnovne zahteve u pogledu grafičkog rešenja i dizajna (93%), kao i u pogledu domenskog imena (83%) – mada, trenutno 12 sajtova nije na gov.rs domenu.

Svega 30% prezentacija organa državne uprave ispunjava osnovne zahteve vezane za usluge koje organ državne usluge pruža zainteresovanim licima, što znači da samo jedna trećina organa državne uprave usluge pruža i putem Interneta. Iako skoro polovina organa državne uprave ima naveden spisak usluga u okviru Informatora o radu, samo jedna petina je te informacije postavila i na sajt.

Takođe, 17% organa je usluge iz svoje nadležnosti realizovalo na Portalu eUprava, a samo 4% je postavilo linkove na svojim prezentacijama ka tim uslugama. Indikativno je da je veći procenat organa koji su postavili obrasce za preuzimanje sa sajta, od procenta organa koji su stavili potpune opise procedura za izvršenje usluga (obrasci bez opisa procedure su neupotrebljivi). Samo 4 organa u potpunosti zadovoljava kriterijume vezane za usluge (5%).

Uprava za Digitalnu agendu stoji na raspolaganju svim organima državne uprave, u smislu pružanja stručne pomoći u pogledu primenjivanja preporuka iz dokumenta „Smernice za izradu veb prezentacija organa državne uprave“, pri implementaciji novih sajtova ili unapređenju postojećih.

Novim Zaključkom Vlade od 29.12.2011. godine usvojen je Izveštaj o oceni usaglašenosti veb sajtova organa državne uprave sa dokumentom „Smernice za izradu veb prezentacija organa državne uprave“, zaduženi su svi organi državne uprave da svoje veb prezentacije kontinuirano usklađuju sa važećom verzijom ovog dokumenta, a Uprava za Digitalnu agendu da periodično vrši analizu usklađenosti i o tome izveštava Vladu.

Autor: Nikola Marković, član Udruženja e-Razvoj

Izvor: IKTServis

“Backup” postaje sve veći problem

Domaća IT kompanija Net++ technology , članica Udruženja e-Razvoj, ukazuje da “backup”(rezervna kopija) postaje sve veći stručni problem u zaštiti  informacionih sistema.

Zbog eksplozivnog rasta količine podataka u poslednjih nekoliko godina, backup je postao veliki i teskoban poduhvat. Sa novim zahtevima koje virtualizacija i eDiscovery stavljaju pred nas, backup postaje još veći problem i veći uzrok zabrinutosti.

Symantec kao lider u oblasti backup-a i recovery-ja usmerio je svoju pažnju i napore ka rešavanju najvećih izazova sa kojima se IT menadžeri susreću.

Današnji izazovi – smanjenja IT budžeta i porast digitalnih resursa, prirodno pomeraju  fokus na smanjenje troškova, ali se pritom nivo usluge ne sme ugroziti. Zato je svima, bilo to malo ili veliko preduzeće, potrebno bolje backup rešenje, koje će biti sveobuhvatno i koje će smanjiti troškove i složenost upravljanja.
U 2012. Symantec donosi bolji backup za sve (Better Backup For All), koji će doneti 100 puta brži backup, integrisano upravljanje za backup i snapshots i nove alate koji će olakšati eDiscovery. Ove inovacije osmišljene su tako da dovedu do značajnog smanjena troškova backup-a u fizičkim i virtualnim okruženjima. Symantec-ov cilj je da se u narednih pet godina troškovi za backup i recovery smanje za čak 80%!

Informacije o  izlasku  novog Backup-a mogu se videti na http://www.betterbackupforall.com   i na sajti www.netpp.rs.

Autor: Nikola Marković, član Udruženja e-Razvoj

Izvor: IKTServis

Elektronske zdravstvene knjižice u Srbiji od marta 2012.

Direktor Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje (RFZO) Aleksandar Vuksanović najavio je u četvrtak (5. januara 2012.) da će građanima Srbije od marta početi dodela elektronskih zdravstvenih knjižica.

Vuksanović je gostujući na RTS-u kazao da će se najpre sa podelom knjižica sa čipom početi u Valjevu, a nakon toga i u drugim mestima u Srbiji.

Takva vrsta zdravstvene legitimacije omogućiće brži i lakši pregled kod lekara i podizanje lekova u apotekama.

Plan je, kako je rekao Vuksanović, da se građanima uruči milion i po kartica do kraja godine, a RFZO je dužan da u roku od tri godine svim zdravstvenim osiguranicima omogući nove knjižice.

Cena zamene knjižica koje će važiti 10 godina, kako je kazao Vuksanović, iznosiće oko 400 dinara, a procenjeno je da su ukupni troškovi izdavanja novih knjižica oko 20 mil EUR.

Izvor: eKapija

Programeri među najplaćenijim

“Ako se nastavi trend iz prethodnih  godina, s obzirom na to da je ponuda posla u oblasti IT-ja imala najveći rast u toku godine, do posla će lakše dolaziti IT stručnjaci i programeri“, zaključuje Dejan Jovanović, direktor Nacionalne službe za zapošljavanje.

U Srbiji naviše zarađuju finansijski menadžeri, čija je prosečna plata 96.000 dinara. Visoko na lestvici najplaćenijih zanimanja su i programeri, informatičari, advokati i bankari.

Prosečna srpska plata „teška“ je svega 38.167 dinara, a najdeblje novčanike, prema statistici, imaju oni koji se bave „upravljačkim delatnostima i savetovanjem“, koji u proseku zarade 91.577 dinara mesečno.

Zaposleni u telekomunikacijama u kovertu stave 61.634 dinara.

Internet portal „Infostud“ uradio  je istraživanje koje pokazuje kolike su prosečne plate po zanimanjima. Na osnovu anonimne ankete moglo se saznati kolika je prosečna plata novinara, programera, lekara ili sekretarice. Bezmalo 30.000 ljudi učestvovalo je u ovoj anketi.

Ako bi se srednjoškolci prilikom izbora zanimanja rukovodili ovim istraživanjem, ne bi pogrešili ako bi odlučili da jednog dana postanu – kompjuterski programeri. U ovoj profesiji plata u proseku iznosi 70.000 dinara, dok je u regionu još veća.

Ako se nastavi trend iz prethodnih godina, do posla će lakše dolaziti IT stručnjaci i programeri, stručnjaci za finansije, građevinski inženjeri sa licencama za projektovanje, arhitekte i urbanisti, mašinski inženjeri sa odgovarajućim licencama, farmaceuti sa položenim stručnim ispitom, lekari sa određenim specijalizacijama poput anesteziologa, kuvari, zavarivači, trgovci, rukovaoci građevinskom mehanizicijom – zaključuje Dejan Jovanović, direktor Nacionalne službe za zapošljavanje.

Iskustva portala „Infostud.poslovi“ takođe pokazuju da je ponuda posla u oblasti IT-ja imala je najveći rast u toku 2011. godine.

Autor: Nikola Marković

Izvor: IKT Servis

Do 2014. biće uspostavljena elektronska baza svih zakona

Pravni sistem Srbije sadrži oko 600 zakona i 1.200 ratifikovanih međunarodnih ugovora, a u naredne dve godine trebalo bi da bude uspostavljena centralna elektronska baza svih akata, dostupna građanima, izjavio je predsednik skupštinskog Zakonodavnog odbora Vlatko Ratković.

- Na jednom mestu bi trebalo da bude kompletan pravni sistem Srbije dostupan svim građanima, ali isto tako pravni propisi koji su prestali da važe, propisi iz vremena SFRJ, Federativne Jugoslavije, čak i iz vremena Kraljevine. To je značajno za stručnu javnost, istoriografe, teoretičare prava – naveo je Ratković.

Prema njegovim rečima, projekat centralne elektronske baze podataka zakona i podzakonskih akata pokrenuo je „Službeni glasnik“, sa idejom da građani besplatno preuzimaju zakone, što je evropski model. Kako je rekao, u centralnoj bazi podataka propisa EU i zemalja članica ima više od 5,5 miliona raznih pravnih akata, na prvom mestu zakona, ratifikovanih ugovora i svega onoga što je izvor prava.

Ratković je kazao da su zakoni i sada dostupni na sajtu Skupštine Srbije, ali ne svi. Predsednik Zakonodavnog odbora rekao je da je aktuelni skupštinski saziv za tri i po godine usvojio oko 700 zakona, uključujući i ratifikovane međunarodne sporazume, i oko 200 odluka, a razmotrio je 20.000 amandmana.

- Skupštinski saziv je Ustavnom sudu dostavio 87 odgovora u slučajevima kada je osporena ustavnost pojedinih odredbi zakona, a održano je i više javnih rasprava pred tim sudom – naveo je Ratković. Prema njegovim rečima, za tri i po godine podneto je više od 20.000 amandmana, a više od polovne usvojenih amandmana su amandmani opozicije.

Izvor: eKapija

Moj drug Siniša Nojković u poseti Beogradu

SBB spreman za pružanje usluge fiksne telefonije u Srbiji

Kablovski operator SBB potpuno je spreman za pružanje usluge fiksne telefonije, ali postoje prepreke regulatorne prirode koje će odložiti ovu uslugu, kazala je direktorka kompanije Dragica Pilipović Šafej.

- Što se tiče naših tehničkih mogućnosti i organizacije, potpuno smo spremni za fiksnu telefoniju, ali Republička agencija za elektronske komunikcije (Ratel) nije definisala pravilnike i druge dozvole, koje su preduslov poslovanja – kazala je direktorka Pilipović Šafej Tanjugu.

Prema ranijim najavama, potpuna liberalizacija ovog segmenta tržišta u Srbiji trebalo bi da stupi na snagu 1. januara 2012.

Prema Pilipović Šafej, neophodno je od Ratela dobiti saglasnost i numeraciju, kao i uspostavljanje interkonekcije sa ostalim operatorima na tržištu.

- U avgustu smo se obratili Ratelu sa zahtevom da nas upišu u registar i dodele numeraciju koju bismo koristili od januara, međutim još uvek čekamo upis u registar, a zahtev za numeracijom je odbijen kao preuranjen – istakla je Pilipović Šafej.

Direktorka SBB je ocenila da će zbog tih regulatornih razloga na pružanje usluge fiksne telefonije morati da čekaju još nekoliko meseci, dodavši da su na taj način korisnici na gubitku.

- „Pred kraj 2011. Ratel je pravilnikom najavio i uslugu prenosa broja u fiksnoj telefoniji, što je pozitivna regulativa i korak koji će doprineti pravoj liberalizaciji i unapređenju tog tržišta – ukazala je Pilipović Šafej.

Pilipović Šafej je dodala da će usluga fiksne telefonije obuhvatiti i rezidencijalne i biznis korisnike, a posebne pogodnosti će imati oni koji već koriste ili se odluče da koriste i druge usluge SBB (TV, Internet) u paketu.

Prema direktorki SBB, kompanija za pružanje ove usluge može da iskoristi postojeću infrastrukturu i na taj način bude dostupna svim klijentima koji su na kablovskoj mreži, među kojima je oko 630.000 domaćinstava.

SBB ima infrastrukturu koja će korisnicima pored standardnih usluga telefonije omogućiti i svetske trendove kao što su virtualne telefonske centrale, prijem faksa na mejl, istovremeno prosleđivanje poziva na više brojeva, inteligentnu govornu poštu i druge napredne usluge, istakla je Pilipović Šafej.

Izvor: eKapija

Radni ručak za najbliže saradnike

Registracija ćiriličnog domena .srb od dana Svetog Save

Na dan Svetog Save, 27. januara 2012. godine, počeće registracija ćiriličnog .srb internet domena, objavljeno je danas na sajtu Registra nacionalnog internet domena Srbije (Rnids).

Odluku o početku registracije doneo je Upravni odbor RNIDS-a na sednici održanoj 13. decembra.

Prvih šest meseci pravo preče registracije .srb domena imaće samo vlasnici postojećih .rs  domena, i to po ceni od jednog dinara.

Posle tog perioda, ćirilične domene moći će da registruje svako ko želi, bez obzira na to da li poseduje određeni .rs domen ili ne.

Ćirilični internet domen .srb je novi, drugi nacionalni domen Srbije, a posle ruskog .rf i drugi internet domen na svetu na ćiriličnom pismu koji je moguće registrovati.

Domen .srb je deo porodice internacionalizovanih domena (Internationalized Domain Name – IDN), odnosno domena čiji nazivi nisu napisani engleskim alfabetom.  Svoj IDN na nacionalnom pismu već imaju najveće države i narodi sveta – Rusija i Kina, kao i mnogo arapskih i dalekoistočnih zemalja.

Nacionalni internet domen je oznaka teritorijalne pripadnosti i kao takav izuzetno je bitan za definisanje internet identiteta svih koji žive i rade u Srbiji.

Zahvaljujući osobenosti srpske ćirilice da jednom glasu odgovara jedno slovo, adrese .srb domena će se, za razliku od mnoštva domena na engleskom alfabetu, nedvosmisleno izgovarati upravo onako kako su i napisane.

Stoga je i slogan kampanje za popularizaciju korišćenja .srb domena „Linkuj kao što govoriš!“.

Izvor: Tanjug

Biznis ćelije Udruženja e-Razvoj

DETALJNIJE

Učenje srpskog jezika preko interneta i očuvanje nacionalnog identiteta

Ministarstvo vera i dijaspore Vlade Republike Srbije saopštilo je  da je u okviru projekta „Svaki Srbin zna srpski“ obezbedilo multidisciplinarne specijalizovane udžbenike za osnovnu školu namenjene učenicima iz dijaspore, koji su od sada dostupni na sajtu tog ministarstva www.mvd.gov.rs. 

Ministar vera i dijaspore Srđan Srećković istakao je da je očuvanje srpskog jezika i ćiriličnog pisma među našim iseljenicima strateški važno za očuvanje nacionalnog identiteta.
Sa namerom da popularizujemo, olakšamo i učinimo dostupnijim učenje srpskog jezika i ćiriličnog pisma što većem broju, pre svega, srpske dece u dijaspori, omogućili smo preuzimanje specijalizovanih knjiga u elektronskom izdanju sa sajta Ministarstva, objasnio je Srećković. Prema njegovim rečima, udžbenici, pripremljeni u saradnji sa Zavodom za udžbenike, omogućavaju pripadnicima naše dijaspore u celom svetu preuzimanje bukvara i čitanki za sve uzraste osnovnih škola.
Ministar je rekao da ovi udžbenici obrađuju razne kulturne sadržaje, tradiciju i običaje srpskog naroda. Pored institucionalizovanih vidova učenja srpskog jezika u dijaspori, regulisanih zakonima zemalja u kojima naši ljudi žive u inostranstvu, poput Austrije, Australije, Kanade i Makedonije, najučestaliji oblik učenja srpskog  jezika je pri crkveno-školskim opštinama u Velikoj Britaniji, Francuskoj ili Sjedinjenim Američkim Državama, naveo je ministar.

On je izrazio uverenje da će začetak ovakvog, savremenog, internet pristupa, kojim se premošćuje i problem fizičke udaljenosti brojne dijaspore, umnogome doprineti očuvanju srpskog jezika i ćiriličnog pisma među pripadnicima dijaspore.

Autor: Nikola Marković, član Udruženja e-Razvoj

Izvor: IKTservis

Decentralizovani pretraživač YaCy

Aktivisti slobodnog softvera objavili su decentralizovani pretraživač Jasi (YaCy) zasnovan na mreži ravnopravnih računara (Peer to Peer, P2P) koji će se nadmetati s centralizovanim konkurentima kao što su Gugl (Google), Bing, Jahu (Yahoo) i drugi.

Njihova slobodna i decentralizovana pretraživačka mašina, koristi nov pristup pretraživanju u tom smislu što umesto centralnog servera njeni pretraživački rezultati dolaze sa mreže nezavisnih računara čiji su korisnici na njima instalirali Jasi softver. Cilj je da nijedan pojedinačni entitet ne može da odluči šta će biti na spisku rezultata i kojim redosledom će se rezultati prikazati.

„Veći deo onog što radimo na internetu uključuje pretraživanje. Ono je vitalna karika između nas i informacija koje tražimo. Za jednu tako važnu funkciju ne možemo se oslanjati na nekoliko velikih kompanija i usput kompromitovati našu privatnost“, kaže Mihael Kristen, vođa projekta Jasi.

Projekt podržava evropski ogranak Fondacije za slobodni softver (Free Software Foundation Europe, FSFE), koji je zabrinut zbog toga što dominantni pretraživači imaju preveliku kontrolu i moć nad tim koje informacije korisnici interneta mogu da nađu na svetskoj mreži. „Te kompanije će pored toga znati šta vas trenutno zanima. Termini korišćeni za pretraživanje govore drugima mnogo o tome šta radite. Ciljano reklamiranje je još i najdobroćudnije korišćenje tih podataka“, objašnjava Karsten Gerlof, predsednik Fondacije. „Mi se ne slažemo s idejom da se uslugama mora upravljati centralno, jer shvatamo koliko je važno biti nezavistan i stvoriti infrastrukturu koja nema jednu tačku kvara.“

Jasi mreža trenutno ima oko 600 računara, ali projekat očekuje da će se taj broj povećavati, kao što je to slučaj i u drugim projektima slobodnog softvera čiji je cilj da se zamene centralizovani servisi. Na primer, identi.ca (status.net) nudi slobodnu alternativu Tviteru (Twitter), a diaspora (joindiaspora.com) i mnogi drugi nude slobodnu, distribuiranu alternativu Fejsbuku (Facebook).

Kao što je često slučaj u ranim fazama tehnologije, rezultati su za neke teme (mahom računarske) bolji od drugih.

Jasi računari stvaraju pojedinačne pretraživačke indekse i rangiranja tako da rezultati postepeno sve bolje odgovaraju onome što korisnici traže. Svaka instanca softvera sadrži mrežni protokol ravnopravnih računara pomoću kojeg se indeksi pretraživanja razmenjuju sa drugim Jasi pretraživačima.

Pretraživač može da se isproba na adresi http://search.yacy.net. Ko želi da postane deo Jasi mreže treba samo da instalira odgovarajući besplatan softver na svoj računar. Jasi je slobodan softver koji svako može da koristi, proučava, deli s drugima i unaprađuje. Trenutno postoji u verzijama za GNU/Linuks, Vindous (Windows) i Mekintoš (MacOS).

Izvor: Mikrovesti

ANTISTRES PROGRAM ZA MENADŽERE „I DIREKTOR IMA DUŠU“

Ako želite da obradujete sebe i svoje zaposlene pred kraj BIZNIS 2011. godine, učinite nešto korisno i lepo – dodjite na antistres menadžerski program

Predavači
Dr Mirjana Mićović, Dragan Lončar, Milka Raičević, Saša Radović, Dalibor Purhmajer, Manuela Gaćeša

Menadžeri danas trpe veliki stres, koji se manifestuje u vidu psihosomatskih poremećaja, koji mogu dovesti do obolevanja, ukoliko se ne radi na njihovoj eliminacji, tj. prevenciji.  Dokazano je da je dovoljno i 30 minuta dnevno rada na sebi u vidu kratkih meditacija, pozitivnih afirmacija,vežbi disanja… i sl. , da bi se jedan poslovni dan preživeo bez posledica po zdravlje.

Antistres program za menadžere  “ I DIREKTOR IMA DUŠU“, namenjen je svima koji žele da poboljšaju kvalitet života , a naročito vreme provedeno na poslu. Pre svega zdrav odnos prema sebi , izbegavanje konflikata i uspostavljanje energetske ravnoteže medju zaposlenima, svakom menadžeru može pomoći da svoje poslovne ideje sprovede sa lakoćom. Dobra, pozitivna atmosfera na poslu je ključ uspeha svake firme, a briga o zaposlenom uslov za njeno postizanje.

Antistres program za menadžere „I direktor ima dušu“, namenjen je top menadžerima, ali i njihovim zaposlenima,

Predvidjeno je da se odvija u radno vreme i to  od 13 do 18 časova, u prijatnom ambijentu  MIND CENTRA „Scienca divina“, ul. Despota Stefana 48 / III.

Minimalan broj polaznika  je 15

Cena po osobi je 5000 dinara

Napomena: Za grupe preko 20 polaznika moguć popust.

Šta podrazumeva program „I DIREKTOR IMA  DUŠU“

13,00- 14,00 

Disanje i opuštanje , Dragan Lončar, učitelj joge

14,00-14,15  

Pauza  za  čaj i kratke konsultacije sa učiteljem joge

14,15-14, 45 

Pravilna ishrana na poslu, Milka Raičević, nutricionista

14,45-15,15  

Menadžerski brzi ručak (  degustacija ) I konsultacije sa nutricionistom

15,15-15,45  

Psihologija radnog prostora i veština uredjenja , Saša Radović, dipl. arhitekta

15,45-16,15  

Tipovi ličnosti po ajurvedi i kako poslovati sa njima, Dalibor Purhmajer

16,15-16,45  

Pauza za čaj  i konsultacije sa arhitektom I ajurvedskim savetnikom 

16,45-17,30  

Pozitivne poslovne afirmacije, Dr MIrjana Mićović, Reiki ucitelj ili Manuela  Gaćeša, Reiki učitelj

17,30-18,00  

Kratke  konsultacije sa učiteljem Reikija

KONTAKT INFORMACIJE: mirjana.micovic@gmail.com

 

RADIONICA – NOVAC: ZAKONI USPEHA

Radionicu vodi Vlado Ilić,

 sertifikovani učitelj Porodičnog poretka i psihoterapeut

 3. decembar 2011. od 19-23 h

 MIND CENTAR SCIENCA DIVINA ,

 Bul. Despota Stefana 48, III

Informacije i rezervacije na telefon 011 337 00 26 i  060 666 000 3

cena 100 eura, a za uplate do 25.novembra 86 eura

                   Sreća, seksualnost, smrt, život i novac su ključni atributi pramajke. Duboko povezani i nerazdvojivi. To su istovremeno i najveće tabu-teme savremenog društva.

Zato je neophodno sve njih i prema tome i novac izvesti s nivoa tabua i njihovu nesvesnost što hitnije osvestiti. Kada spoznamo i razumemo njegove skrivene dinamike, onda će nam biti lakše da se prema njemu adekvatno ophodimo. Još je K. G. Jung spoznao da ono što ne uspemo da osvestimo postaje sudbinsko. Zato danas i živimo s novcem kao s nečim sudbinskim i krajnje je vreme da to osvestimo.

U današnjem svetu novca, kao i u politici, dominiraju poremećen sistem vrednosti, gramzivost i strah. I to ne mali strah, već onaj suštinski, pra-strah, ne strah od smrti nego strah od života, dakle, strah od žene – majke – pramajke. Ako nisam u skladu s majkom, ne mogu da imam ni novac, jer novac je život.

O ovoj temi više možemo saznati I naučiti kroz psihiterapijski metod Porodični poredak.

KONTAKT INFORMACIJE: mirjana.micovic@gmail.com

E-poslovanjem smanjite troškove agencije i povećajte broj klijenata

Privredna komora Beograda, Udruženje informatičke delatnosti u saradnji sa preduzećem SAOP d.o.o., Vas pozivaju da prisustvujete poslovno-stručnom skupu:

e-RAČUNOVODSTVO

e-Računovostvo protiv klasičnog računovodstva

Cilj skupa je upoznavanje sa najnovijim trendovima primena IT tehnologije, gde se računovodstvo, kao i mnogi drugi poslovni procesi orijentisalo na Internet kao resurs. Saznajte kako povećati sopstvenu konkurentnost, smanjiti troškove i proširiti broj klijenata.

Utorak, 29.11.2011.god., sa početkom u 14:00 Beograd, Privredna komora Beograda, Kneza Miloša 12, sala IV

Kako u današnjim tržišnim uslovima preživeti bez e-poslovanja? Odgovor je jednostavan: praktično nemoguće! Na tržištu je sve više i više malih i mikro preduzeća koja su sve zahtevnija i žele da imaju uvid u sve podatke i celokupno poslovanje. Sve firme se moraju mnogo brže prilagođavati tržištu, nego što je to bilo u prošlosti. Stoga su aktuelne informacije od suštinskog značaja. 

Elektronsko poslovanje sve više zamenjuje tradicionalne načine poslovanja! 

Učešće na seminaru je besplatno. Prijava učešća je obavezna. 

Učešće prijavite najkasnije do 28.11.2011. potvrdom dolaska na mail dejan.kontic@saop.rs ili broj telefona (021) 63 100 64.

 

Moj stav u vezi KOMORSKOG SISTEMA SRBIJE

KOMORSKI SISTEM je neophodan na prvom mestu privredi koja ga je i formirala i održava i ne bi trebalo dozvoliti da se isti uruši i nestane. 

KOMORSKI SISTEM treba unaprediti novim uslugama, pogotovo uslugama u oblasti elektronskog poslovanja i e-Komorskim servisima koji unapređuju poslovanje privrede.

Nisam za ukidanje plaćanja doprinosa komorama, ali sam za unapređenje rada komora u svrhu i interesu privrede koja plaća te doprinose.

Plaćanje poreza za privredu preko Interneta

Prosečan privredni subjekat godišnje potroši 30 radnih dana jednog zaposlenog na čekanje za podnošenje poreskih prijava za PDV. To znači da na godišnjem nivou srpska privreda gubi oko 135 miliona evra, a kada se tome dodaju i troškovi prevoza, papira, tonera, onda su oni mnogo veći. Da bi olakšalii poslovanje i smanjili troškove, Poreska uprava uvodi elektronski servis za privredu i poreske obveznike

„Već tri godine Poreska uprava ima gotovo potpuno elektronsko poslovanje sa 470 najvećih firmi u Srbiji, što znači da one elektronski podnose sve poreske prijave te na taj način i plaćaju porez“, kaže za Radio Novi Sad pomoćnik direktora republičke Poreske uprave dr Dejan Vidojević. On ističe da Poreska uprava od ove godine ima novi portal koji je u ovom trenutku dostupan za 200 privrednih subjekata koji elektronski mogu da prijave PDV.

„To je praktično pilot projekat. Do kraja naredne godine biće omogućeno da privredni subjekti preko tog portala, elektronskim putem, podnose sve poreske prijave, da obavljaju elektronska plaćanja, a moći će i da imaju elektronski uvid u stanje na svojim poreskim računima. Ono što je možda najvažnije za privredu moći će da dobiju elektronske potvrde o izmirenim poreskim obavezama“, naglašava Vidojević.

Na to koliko je elektronsko poslovanje značajno ukazuje doktor Đorđe Mazinjanin, savetnik za informacione tehnologije u Regionalnoj privrednoj komori Novi Sad. On kaže da u strategiji Evropske unije do 2020. godine stoji da je jedna od 7 oblasti koja će uticati na poboljšanje privrednog razvoja evrope i tzv. digitalna agenda, te da su procene da se u poslednjih nekoliko godina, od uvođenja savremenih informacionih tehnologija, produktivnost EU  duplo povećala.

Kada je o bezbednosti elektronskog poslovanja reč, Mazinjanin ističe, da ništa na svetu nije 100 odsto sigurno, ali da je zaštita na maksimalnom nivou. Prema njegovim rečima biće veliki problem da građani i privrednici steknu poverenje, a time će dobiti i veštine koje će im olakšati i život i posao.

Prema rečima doktora Vidojevića uslov za elektronsko poslovanje sa Poreskom upravom je posedovanje kartice sa kvalifikovanim elektronskim sertifikatom, kojih u ovom trenutku ima samo 10 hiljada. Vidojević naglašava da je u toku registracija poreskih obveznika i da je za karticu već prijavljeno oko 40 hiljada firmi. On smatra da će novi način poslovanja u naredne dve godine potpuno zaživeti.

Izvor: RTV

Gubici zbog piraterije

Stopa softverske piraterije u Srbiji iznosi 74 odsto. Smanjenje od deset odsto moglo bi da donese 29 miliona dolara u državni budžet i otvaranje 10 do 12 hiljada novih radnih mesta.

Po stopi softverske piraterije u regionu iza Srbije su samo Crna Gora i Albanija, a samo 26 odsto softvera u Srbiji je legalno. Ukoliko bi se stopa piraterije smanjila za 10 odsto, procene pokazuju da bi to moglo da donese dodatnih 29 miliona dolara u državni budžet i otvaranje 10 do 12 hiljada novih radnih mesta.

Nedavno je pri Poreskoj upravi formiran tim koji je u kratkom vremenu povećao broj kontrola i smanjio procenat nelegalnih softvera na 70 odsto.

Pomoćnik direktora Poreske uprave Srbije Dejan Vidojević kaže da Srbija u prvih devet meseci ove godine beleži povećanje poreskih prihoda, povećanje PDV od prodaje softvera za 7,44 procenta, a da smo u prva dva kvartala imali povećanje iznad 19 procenata.

Efikasnosti kontrole doprinelo je i članstvo Srbije u Evropskoj patentnoj organizaciji, koja sada ima pristup bazi podataka i mogućnost uvida u rad velikih javnih preduzeća, od kojih polovina koristi nelegalne softvere.

„Razvili smo konkretne programe za kompanije. Pomogli smo u obuci stručnjaka za informatiku za softver za patente. To su softveri u vašoj kancelariji koji su na vrhunskom nivou u oblasti elektronskog skladišćenja dokumenata. Takođe obezbeđujemo da Srbija razvija sopstvene potencijale kao i vaša kancelarija u okviru evropske patentne organizacije“, kaže predsednik Evropske patentne organizacije Beno Batisteli.

Američki investitori navode da je proces legalizacije spor, ali su efekti višestruko korisni. Vuk Pribić iz Američke privredne komore kaže da je vrednost tržišta nelegalnih softvera u Srbiji procenjena na 96 miliona dolara.

„Mi imamo procenu da bi smanjenje nelegalnih sotvera za 10 odsto moglo u budžet da unese 29 miliona dolara, što bi direktno otvorilo 10 do 12 hiljada radnih mesta.

Potrošnja u informatičkoj tehnologiji u Srbiji godišnje je 60 evra po stanovniku, dok je u Evropskoj uniji 12 puta veća. Od toga bi, da je stopa pirateija manja, i Srbija mogla da profitira, jer prodaja softvera raste u vreme krize.

Izvor: RTS