Program podrške razvoju politike IKT ICT PSP

O programu ICT PSP

Program za podršku sprovodjenja zakona i strategija u oblasti informaciono – komunikacionih tehnologija(ICT Policy Support Programme – ICT PSP) posebni program Evropske unije i jedan je od tri posebna programa Okvirnog programa za konkurentnost i inovativnost (Competitiveness and Innovation Framework Programme – CIP), koji traje od 2007. do 2013. godine.

ICT PSP je usmeren na podsticanje efikasnog korišćenja informaciono-komunikacionih tehnologija od strane građana, javnog sektora, državne administracije i privrednih subjekata. Osnovni cilj Programa je podsticanje inovacija i konkurentnosti kroz široku primenu IKT-a u privrednom i javnom sektoru. Primena IKT-a u industriji, malim i srednjim preduzećima rezultira kreiranjem novih proizvoda i usluga, dok primena IKT-a u državnoj administraciji rezultira efikasnijom i kvalitetnijom administracijom, kako za privredu tako i za građane.

Republika Srbija je pristupila Programu 23. oktobra 2009. godine, kada je potpisan Memorandum o saglasnosti za pristupanje Programu. U ime Vlade Republike Srbije, Memorandum je potpisala Jasna Matić, Ministarka za telekomunikacije i informaciono društvo, a ispred Evropske komisije Vivijen Reding, tadašnja Komesarka za informaciono društvo i medije. Potpisivanjem Memoranduma, Republika Srbija je postala punopravni član Programa od 2010. godine, što znači da će sva zainteresovana i relevantna pravna lica iz Republike Srbije, moći, pod potpuno istim uslovima kao zemlje članice EU, da učestvuju u Programu i podnose predloge projekata.

Okvirni program za konkurentnost i inovativnosti (CIP) i ICT PSP, kao jedan od posebnih programa, usmereni su pre svega na jačanje malih i srednjih preduzeća, tako da je njihovo učešće posebno ohrabreno. Cilj ICT PSP je da podrži i dopuni nacionalne, regionalne i evropske inicijative za MSP. Takođe, u Programu mogu da učestvuju i javne institucije i ostale organizacije i kompanije koje se svojim oblastima rada uklapaju u teme i ciljeve radnih programa ICT PSP .

Osnovni strateški dokument na osnovu koga su definisane teme i ciljevi ICT PSP je i2010 – Evropsko informaciono društvo za rast i zapošljavanje. Ovaj dokument promoviše razvoj otvorene, inovativne i konkurentne digitalne ekonomije i naglašava značaj IKT kao ključnog uslova podsticanja inovacija, ali i glavnog pokretača za kreiranje inkluzivnog društva i poboljšanje kvaliteta života.

Ciljevi ICT PSP:

1. Stimulisanje inovacija i konkurentnosti kroz upotebu IKT
2. Razvoj održivog, konkurentnog, inovativnog i inkluzivnog informacionog društva
3. Široka upotreba IKT i digitalnih sadržaja od strane građana, javne administracije i privrednog sektora.

Ciljevi Programa se ostvaruju kroz dodelu sredstava najboljim projektima, koji se podnose na osnovu raspisanih poziva za predloge projekata. Šta se očekuje od predloga projekata, teme, ciljevi, načini finasiranja, sume i vrste projekata su jasno definisani u radnim programima za određenu kalendarsku godinu. Radni program za 2010. godinu je dostupan u nacrtu, a očekuje se da će biti usvojen do 14. Januara 2010. Krajem januara 2010. očekuje se naredni poziv za podnošenje predloga projkata – Poziv 4.

Koje vrste projekata i aktivnosti mogu da budu sufinasirani kroz ICT PSP:

• pilot projekti
• razmena najbolje prakse i kreiranje tematskih mreža;
• analiza politika, njihov razvoj i usklađivanje s drugim zemljama učesnicama;
• promocija, komunikacija i širenje informacija o ciljevima Programa;
• projekti od zajedničkog interesa: nabavke na osnovu tehničkih specifikacija razrađenih u saradnji sa zemljama članicama EU.
Ukupan budžet ICT PSP programa za period od 2007. Do 2013. Godine iznosi 728 miliona EUR.
Predloge projekata podnose projektni konzorcijumi, što znači učešće nekoliko parterskih organizacija iz nekoliko zemalja u jednom projektu. Više informacija pogledajte u okviru Vrste projekata , Kako pronaći partnere i Kako pripremiti predlog projekta .

Dodatni materijal: Prezentacija o programu ICT PSP

Detaljnije: ovde

Poslednja informacija: ovde

Izvor: MTID

Sedmi okvirni program FP7

Sedmi okvirni program za istraživanje i tehnološki razvoj / Seventh Framework Programme for Research and Technological Development – FP7  je najveći istraživački i razvojni program Evropske unije i osnovni je mehanizam finansiranja istraživanja u periodu od 2007. do 2013. godine. Sedmi okvirni program ima za cilj da doprinese ispunjenju ciljeva Lisabonske strategije i razvoju ekonomije Evropske unije kao najdinamičnije, svetski konkurentne ekonomije zasnovane na znanju. Takođe, FP7 je osnovni instrument za stvaranje jedinstvenog Evropskog istraživačkog prostora (European Research Area – ERA).

Ukupni budžet Sedmog okvirnog programa iznosi preko 50 milijardi evra.

FP7 je strukturno podeljen na četiri osnovna programska bloka:

· Saradnja/ Cooperation,

· Ljudi / People,

· Ideje/ Ideas,

· Kapaciteti/ Capacities.

Takođe, kroz Sedmi okvirni program, izdvajaju se sredstva za:

· Evropsku zajednicu za atomsku enegriju (European Atomic Energy Community – Euratom)

· Zajednički istraživački centar Evropske komisije (Joint Research Centre – JRC).

Najveća sredstva se izdvajaju za programski blok Saradnja, ukupno 32,413 milijarde evra. Saradnja obuhvata deset tematskih oblasti istraživanja, od kojih se najveća sredstva, 9 milijardi evra, izdvajaju za tematsku oblast Informaciono-komunikacione tehnologije (IKT). Time je Evropska komisija prepoznala ovu tematsku oblast istraživanja kao najznačajniju i najperspektivniju za dalji ekonomski razvoj EU. Takođe, kroz Kapacitete, značajno je podržan razvoj kapaciteta za oblast istraživanja IKT.

Prijavljivanje projekata i dobijanje sredstava organizovano je kroz pozive za projekte koji sadrže detaljne informacije po pitanju ciljeva istraživanja obuhvaćenih pozivom (unutar tzv. radnih programa), načina finansiranja i krajnjih rokova za predaju predloga projekta. Učešće u FP7 mogu da uzmu istraživačke grupe na univerzitetima, istraživački instituti, pojedinačni istraživači, mala i srednja preduzeća, velike kompanije, kao i ostale vladine, nevladine i privatne organizacije i institucije koje se bave istraživačkim radom.

Juna 2007. godine Srbija je potpisala Memorandum o razumevanju sa Evropskom unijom i time dobila status pridružene članice (Associate Member), čime je postala ravnopravni učesnik u Sedmom okvirnom programu, a istraživačke organizacije i kompanije iz Srbije, mogu pod istim uslovima kao i zemlje članice EU da predlažu projekte, uključe se u projektne konzorcijume, i budu partneri na projektima ili njihovi koordinatori.

Ministarstvo za nauku i tehnološki razvoj Republike Srbije pruža podršku za sve programske blokove i teme Sedmog okvirnog programa.

U okviru Ministarstva za nauku i tehnološki razvoj uspostavljena je Mreža nacionalnih kontakt osoba koja ima za cilj informisanje potencijalnih korisnika o mogućnostima i modalitetima saradnje i finansiranje u Sedmom okvirnom progaramu.

Ministarstvo za telekomunikacije i informaciono društvo je prepoznalo značaj istraživanja i razvoja u oblasti informaciono-komunikacionih tehnologija (IKT) i kroz niz aktivnosti pružaće podršku istraživačkim organizacijama i kompanijama iz Srbije da se uključe u Sedmi okvirni program, a za tematsku oblast IKT.

Dodatni materijali:

Uvod u Sedmi okvirni program za tematsku oblast IKT i mini vodič za uključivanje.

Izvor: MTID

Intervju sa predsednikom JISE Đorđem Dukićem

Intervju sa Jasnom Matić – MTID

Intervju sa Jovanom Radunovićem – RATEL

ECDL sertifikacija zaposlenih u javnom sektoru

Podrška srpskim IT kompanijama iz evropskih fondova

Ministarka za telekomunikacije Srbije Jasna Matić pozvala je srpske informatičke kompanije da konkurišu za sredstva evropskih fondova za podršku informaciono-komunikacionim tehnologijama.

Ona je na Info danu održanom 05.02.2010.godine o tom programu u Privrednoj komori Srbije u Beogradu izjavila da je ukupan budžet programa za pet godina 750 miona evra i da se odnosi na mala i srednja preduzeća, ali da mogu konkurisati i naučne ustanove, instituti i fakulteti.

„Projekti podrazumevaju da se srpska preduzeća i institucije javljaju u konzorcijumima sa evropskim firmama“, navela je Matićeva i rekla da je potrebno između četiri i sedam preduzeća u konzorcijumu.

Kako je navela, EU to finansira bespovratnim sredstvima u iznosu od 80 odsto, što znači da srpske firme najskuplji deo svojih aktivnosti mogu na ovaj način da finansiraju.

„U ovoj godini kada je prisutna kriza, to za firme u IT sektoru puno znači, jer mogu da zadrže zaposlene i održe visok kvalitet poslovanja, razviju nove proizvode, a da im troškove pokrije neko drugi“, rekla je Jasna Matić.

Ona je rekla da očekuje da IT sektor bude lider i u ovoj oblasti i da ostvari saradnju u okviru evropskih projekata, kao što je bio slučaj sa naučnim projektima, kada su institucije i fakulteti u oblasti IT bili među najuspešnijima.

Kako je rekla, rok za konkurisanje trajaće do juna, a Ministarstvo telekomunikacija je koordinator i obaveštavaće preduzeća o procedurama prijavljivanja i radiće na povezivanju srpskih zainteresovanih preduzeća sa preduzećima iz Evrope.

Okvirni program za konkurentnost i inovativnost Evropske unije (CIP) se sastoji od tri posebna programa, a Program za podršku sprovođenja zakona i strategija u oblasti informaciono-komunikacionih tehnologija je jedan od njih.

Udruženje e-Razvoj – novo IKT udruženje u Srbiji

VIZIJA: Podrška razvoju društva Republike Srbije

CILJ: Doprinos razvoju informacionog društva Republike Srbije

PROGRAM: U pripremi

Svakako da članstvo u Udruženju e-Razvoj mora da ima opravdanu svrhu kako za samog člana tako i samo udruženje i to na mnogo svrsishodnijim osnovama nego što je to bila praksa do sada.

Udruženje e-Razvoj bi trebalo da bude projektno orijentisano u skladu sa potrebama najvećih prioriteta u oblasti razvoja informacionog društva i da bude konstruktivan partner kako sa nadležnim ministarstvima Vlade Republike Srbije, tako i sa privrednim komorama, a samim tim i svim zainteresovanim privrednim, finansijskim, obrazovnim, zdravstvenim, kulturnim, medijskim, sportskim i drugim pravnim subjektima u Srbiji. U svakom slučaju, već u samom startu, adekvatan vid konstruktivne saradnje treba ostvariti i sa svim relevantnim IKT i drugim savezima, asocijacijama i udruženjima u zemlji i sa njima uskladiti odnose na nivou obostranog zajedničkog interesa i najboljeg mogućeg nivoa poslovnog bontona.

Udruženje e-Razvoj bi trebalo da ostvari što bolji odnos sa svim fondovima i donatorima kako u zemlji, tako i u EU, SAD i celom svetu koji imaju planirana sredstva i interes za finansiranje pojedinih aspekata razvoja informacionog društva Republike Srbije, što bi bio i glavni izvor finansiranja planiranih projekata Udruženja e-Razvoj.

Udruženje e-Razvoj bi imalo za cilj i da pomogne svim pravnim subjektima u zemlji koja se na bilo koji način bave  pojedinim aspektima razvoja informacionog društva da efikasnijim putem i organizovanije nego do sada obezbede finansijska sredstva za svoje projekte. Ta pomoć bila bi edukativna, konsultantska, a u kasnijem periodu i direktna finansijska posle formiranja sopstvenog fonda e-Razvoj.

Članstvo u Udruženju e-Razvoj ne bi bilo besplatno i bilo bi u visini koje se bude definisalo pravnim aktima udruženja posle konstituisanja, a na osnovama postojećih zakona i propisa Republike Srbije predviđenih za formiranje takvih udruženja.

Članstvo u Udruženju e-Razvoj omogućilo bi svojim članovima da učestvuju u radu na pojedinim projektima udruženja koji bi se svakako finansirali na osnovu predviđenih i unapred obezbeđenih budžeta projekata. Učešće u projektima udruženja ne bi bilo moguće za pravna i fizička licia koja nisu članovi Udruženja e-Razvoj, sem u izuzetnim slučajevima, a po odluci izabranih rukovodećih organa udruženja i po preporuci nosioca pojedinih projektnih zadataka.  

PREPORUKA: Uključite se na vreme u kreiranje novog informatičkog udruženja u Srbiji

IDEJU ZA FORMIRANJE UDRUŽENJA POKREĆE: Slobodan Krstić

UKOLIKO SMATRATE DA BISTE I VI TREBALI DA BUDETE ČLAN OVOG UDRUŽENJA, SVOJ PREDLOG DOSTAVITE NA:

E-mail: office@erazvoj.com

Mobilni: 063 783-3289

Svoje konstruktivne komentare, predloge i sugestije možete pisati i okviru komentara na ovu temu na blogu, Forumu eRazvoj ili Mreži eRazvoj. 

U martu 2010. se planiraju preliminarni sastanci sa svim do tada prijavljenim zainteresovanim pravnim i fizičkim licima. 

 

Projekat: Korišćenje Facebook-a u nastavi

Srbija je u Organizaciji ujedinjenih nacija za obrazovanje, nauku i kulturu (Unesco) predstavila projekat korišćenja društvene mreže fejsbuk (facebook) u nastavi, izjavila je ministarka za telekomunikacije i informatičko društvo Jasna Matić.

Ona je agenciji Beta rekla da je pilot projekat sprovela profesorka srpskog jezika Pete beogradske gimnazije Violeta Kecman, koja je taj način rada primenila u nastavi književnosti.

„Profesorka je u obradi nastavne jedinice srpski pesnici romantizma pozvala učenike da naprave fesjbuk profile za pesnike koji pripadaju ovom pravcu“, navela je Jasna Matić.

Projekat je podržalo i Mininistarsvo prosvete, a prezentaciji u Parizu je prisustvovao i ministar Žarko Obradović.

Matićeva je kazala da je taj projekat motivisao učenike i da je to revolucionarni metod korišćenja društvenih mreža, koji bez ikakvih troškova unosi modernizaciju u nastavni program.

Prema njenim rečima, model se može primenjivati u nastavi svih društvenih predmeta, gde studenti mogu da prave profile i da komuniciraju o različitim istorijskim ličnostima i da u međusobnoj komunikaciji obrađuju teme.

Matićeva je rekla da je odziv na prezentaciji projekta u Unesku bio odličan i da je Unesko zainteresovan preporuči taj model nastave i korišćenja društvenih mreža u nastavnim procesima u svim zemljama članicama Uneska.

Projekat E-KOMORE

Privreda mora mnogo angazovanije nego do sada da razmislja o unapredjenju svog komorskog sistema. Komorski sistem postoji zato da bi privreda bolje radila. Komorski sistem nije neko strano, nametnuto telo, vec je namenjen prvenstveno privredi za privredu. Privreda treba mnogo vise, nego sto je to sada situacija, da daje podrsku svom komorskom sistemu, ali i aktivno i otvoreno da ukazuje na sve propuste u radu komorskog sistema i da daje konstruktivne predloge za njegovo unapredjenje.

Smatram da je ideja o pokretanju projekta eKomore, konstruktivna ideja koja, siguran sam u to, unapredjuje komorski sistem. U tom smislu potrebni su konstruktivni stavovi privrednika i predstavnika komorskog sistema za i protiv takvog razmisljanja. Javna rasprava, sa dobro osmisljenim akcionim planom, u svakom slucaju bi dobro dosla.

Projekat E-KOMORE treba pokrenuti i realizovati u okviru postojeceg komorskog sistema, ukoliko je isti dovoljno spreman za prihvatanje ovakve ideje ili u okvirima koje pruzaju potencijali domacih zakonskih propisa, a u saradnji sa zainteresovanim privrednim subjektima.

Mnogo siru diskusiju na ovu temu mozete pratiti ovde