VMware ESXi 4.0 – instalacija

Pogledate još dva video linka, koji mogu da Vam pomognu:

1. DEO – http://www.youtube.com/watch?v=XL4aXjEOP4w

2. DEO – http://www.youtube.com/watch?v=UMtNoaHD2×4

Kako da kreirate virtuelnu infrastrukturu sa VMware ESXi 4.0

Pogledajte: http://www.youtube.com/watch?v=Hwc41cl-CBU

VMware ESXi 4.0 – besplatni download

Pronašao sam dva mesta za besplatni download VMware ESXi 4.0:

1. HP-sajt (posle neophodne registracije nema problema oko download-a)https://h20392.www2.hp.com/portal/sw…tNumber=HPVM06

2. VMware-sajt (posle neophodne registracije ima problema oko download-a)
https://www.vmware.com/tryvmware/p/d…167.x86_64.iso

Podela novogodišnjih paketića u Jugoimport-SDPR-u

Korisni alati za nadzor i upravljanje mrežnim resursima

PAESSLER – VMware Monitoring

VMware Monitoring  je koristan softver koji omogućava praćenje VMware virtuelbog okruženja jedne računarske mreže sa stanovišta bezbednosti i nadzora problema u radu pojedinih aplikacija, što je naročito značajno kada treba analizirati eventualna usporenja ili prekide u radu virtelne mreže.

VMware Monitoring pruža informacije za planiranje, testiranje i nadgledanje virtuelnih okruženja baziranih na VMware i pomaže administratoru da brzo identifikuje probleme pogotovo u situacijama kada nije moguće izdvojiti veća finansijska sredstva za jači virtuelni server.

Softver takođe pokazuje da li virtuelna infrastruktura negativno deluje na mreži u smislu saobraćaja i degradacije i prati virtuelno okruženje u realnom vremenu.

VMware Monitoring  se može besplatno preuzeti ovde

Proizvođač ovog, ali i mnogih drugih korisnih softvera za monitorisanje mrežnim resursima je firma Paessler. Preporučujem administratorima da analiziraju ponudu ove firme. Sav softver se nudi u potpuno besplatnim verzijama za manji broj tačaka monitorisanja ili u komercijalnim verzijama koje se plaćaju.

Srpska vojna industrija se na velika vrata vraća u Irak

Srpska vojna industrija se na velika vrata vraća u Irak – unosan posao „Jugoimporta“ na stranom tržištu

Srpski stručnjaci početkom iduće godine odlaze u Irak gde će učestvovati u modernizaciji vojne opreme koju ova zemlja ima na osnovu ugovora koji je sklopio „Jugoimport SDPR“, državno preduzeće za trgovinu naoružanjem i vojnom opremom – kaže za „Blic“ Stevan Nikčević, direktor SDPR. To će omogućiti bitno kvalitetniju poziciju srpske odbrambene industrije, i biće signal da je spremna za povratak na pozicije koje je nekada tokom zlatnih sedamdesetih osvojila bivša Jugoslavija.

- Nadamo se da ćemo vrlo brzo obradovati Vladu, kao osnivača svih državnih fabrika, programom inženjeringa i prenosa vojnih industrija. U svim značajnim podacima, upravo taj program je činio više od 50% izvoza bivše Jugoslavije. Kada ostvarimo povratak u prometu inženjering usluga, što je bio nekada temelj naše proizvodnje, moći ćemo sa sigurnošću da kažemo – mi se vraćamo na put stare slave. Očekujemo to vrlo brzo. Za sada, Srbija je po pitanju proizvodnje naoružanja i vojne opreme svakako najveći izvoznik u jugoistočnoj Evropi – ocenjuje Nikčević.

Eks-Jugoslavija ostvarivala je godišnje nekoliko milijardi dolara na izvozu naoružanja, vojne opreme i vojnog inženjeringa, koji podrazumeva pre svega projektovanje, izgradnju i nadzor radova na vojnim fabričkim kompleksima, podzemnim skloništima i skladištima, fabrikama municije i eksploziva, lukama i aerodromima. Projektovanje je tokom 80-ih bilo prepušteno Vojno-građevinskom institutu, kao i nadzor radova, dok je na poslovima izgradnje ovih objekata bilo angažovano i civilno građevinarstvo. Jedan od naših stručnjaka koji su tokom 80-ih bili zaduženi za nadzor radova priseća se da je u Bagdadu u tim godinama bilo u isto vreme na desetine hiljada ljudi iz Jugoslavije angažovanih na svim tim poslovima, i to uglavnom po principu ključ u ruke.

O obimu ovih poslova govori dovoljno činjenica da su se samo putevi u krugu tih kompleksa prostirali na nekoliko desetina kilometara. Ti poslovi uvrstili su tadašnju Jugoslaviju među samo pet zemalja, sposobnih za tako obiman i složen posao, odmah uz Amerikance i Ruse.

O obimu i drugim detaljima posla koji bi sada mogli da odrade naši građevinski operativci Nikčević je odbio da govori. Ali, isporukom do sada ugovorene robe za Irak, u odgovarajućem roku i traženog kvaliteta, srpska odbrambena industrija, prema njegovim rečima, uspela je da se dokaže kod svih onih koji su bili skeptični da li Srbija uopšte može da odgovori zahtevnim ugovorima.

On naglašava da su gotovo sve naoružanje i vojna oprema ugovoreni za izvoz u Irak isporučeni, da je kupac vrlo zadovoljan, a da je preostala realizacija samo poslednjeg ugovora, tehnički najkompleksnijeg i najsloženijeg proizvoda koji Srbija izvozi. To je avion tipa „lasta“, čiji je proizvođač „Utva“ iz Pančeva.

- Krenuli smo u isporuku ovih aviona i taj posao će biti završen tokom iduće godine – kaže Nikčević.

Odbrambena industrija izvezla je na svetsko tržište tokom 2009. godine robu u vrednosti od oko 300 mil USD i zaključila nove ugovore vredne više od 500 mil USD, pre svega sa Irakom, Alžirom i Egiptom.

Tokom 2009. godine najveći ekonomski partner bio je Irak, ali i istočna Azija, zemlje Indonezije, Malezija, Vijetnam, Bangladeš.

Pet najperspektivnijih proizvoda srpske odbrambene industrije

1. Artiljerijski samohodni sistemi samohodna top haubica „nora B“

Sa ukupnom masom nešto ispod 28 tona, „nora B“, kao kompletan borbeni sistem vatrene podrške, pre svega, omogućava visoku operativnu pokretljivost. Za kratko vreme može da dosegne nepristupačne i skrivene vatrene položaje. U kalibru 155 milimetarske cevi dužine 52 kalibra postiže maksimalni domet od 44 kilometra, što je svrstava u sam svetski vrh.

2. Artiljerijska municija

U proteklom periodu „Jugoimport-SDPR“ je bio aktivan i na polju razvoja sredstava i municije za raketnu artiljeriju. U prvom redu ističe se završetak razvoja lansera i nevođenih raketa kalibra 107 mm, koji se do sada nisu proizvodili na ovim prostorima. Rakete kalibra 107 mm su se dokazale u mnogim oružanim sukobima širom sveta, gde su se prvenstveno ispaljivale iz vučnog 12-cevnog lansera. Raketa je maksimalnog dometa 11 kilometara.

3. Oklopna vozila

Vozilo „lazar“ zaštićeno je od mina i zasednih dejstava. Može da izdrži direktan pogodak projektila kalibra 12,7 milimetara sa razdaljine od 100 metara. Pruža zaštitu od protivtenkovskih mina sa šest kilograma eksploziva. Omogućava ugradnju topa M-86 kalibra 30 milimetara, M-55 od 20 milimetara; bacač granata ili mitraljez. Transporter je sa 10 naoružanih boraca, ali može biti i komandno ili ambulantno vozilo.

4. Avion nove generacije „lasta 95″

Predstavljen je aprila ove godine, a vojska Iraka već je naručila 20 ovih letelica, uz zahtev da budu osposobljeni i za borbenu obuku i dejstva. „Lasta 95″ je jednomotorni niskokrilac metalne konstrukcije, sa dva sedišta za pilote postavljena jedno iza drugog. Omogućava poletanje i sletanje sa betonskih i uređenih travnatih poletno-sletnih staza. Opremljena je savremenom elektronikom Minimalna brzina leta je 105, a maksimalna 340 kilometara na čas, dolet 1.060 km, taktički.

5. Usluge vojnog inženjeringa

Izgradnja određenih kapaciteta, fabrika uglavnom na Bliskom istoku činila je 50% izvoza odbrambene industrije bivše Jugoslavije. Od 1970. do 1990. godine naša preduzeća izvodeći razne, uglavnom građevinske i radove na vojnim objektima, stekla je ugled u mnogim zemljama.

Najveći srpski izvoznici:

1. U.S. Sstil
2. Jugoimport-SDPR
3. Tigar
4. NIS
5. Hemofarm
6. Petrohemija
7. Valjaonica bakra Sevojno
8. Loher elektro
9. Seval Sevojno
10. Tarkett

*Podaci Uprave carine o robnoj razmeni sa svetom

Izvor: Blic

Obeležen izlazak 200-tog broja ICT BILTENA

U Beogradu je 24. decembra 2009. godine u Privrednoj komori Srbije obeležen izlazak jubilarnog 200-tog broja ICT Biltena. ICT Bilten pokrenut je 2003. godine u cilju sistematskog pračenja događaja u ICT oblasti(informaciono komunikacione tehnologije) i dostavljanja ICT vesti u sve zainteresovane medije, državne organe i druge zainteresovane organizacije.

ICT Bilten izdaju Republički zavod za informatiku i internet i Društvo za informatiku Srbije.

Damir Baralić direktor Republičkog zavoda za informatiku je pozdravio sve učesnike i istakao da je izdavanje ICT BILTENA aktivnost sa najdužim kontinuitetom u radu zavoda i da mnogo doprinosi predstavljanu rezultata u razvoju informatike u državnim organima i prikazivanju trendova u informatizaciji.

O rezultatima, efektima i predlozima za dalji razvoj ICT BILTENA govorili su: Nikola Marković urednik ICT BILTENA, Nedeljko Kojić iz Tanjuga, Đuro Vojnović iz PKS, Stanko Stoiljković iz Politike, Slobodan Krstić iz Jugoimport-SDPR, Saša Stošić iz RZII, Tamara Vučenović iz Radio Beograda 2, Ivan Nikčević urednik TV Interfejsa i Radivoje Filipović iz DIS.

Nikola Marković je izneo da ICT vesti stižu na oko 200 adresa urednika u medijima, državnih funkcionera i drugih zainteresovanih korisnika. ICT BILTEN je značajno doprineo porastu kvaliteta i kvantitetu informisanja iz oblasti ICT.Dosada je objavljeno oko 5.000 ICT vesti i to 1.250 vesti iz državnih organa, 2.350 vesti sa domaće ICT scene i 1.400 inostranih ICT vesti.

Učesnici skupa su svesrdno podržali dosadašnje izlaženje ICT BILTENA i ukazali da je neophodno obezbediti: finansijska sredstva za dalje nesmetano izlaženje ICT BILTENA, proširivanje saradničke mreže, razvoj marketinga, povećavanje broja korisnika i dr.

Moje učešće u diskusiji

Kao jedan od planiranih učesnika u diskusiji na Skupu posvećenom 200. broju ICT Biltena istakao sam sledeće:

- ICT Bilten je u svojoj dosadašnjoj višegodišnjoj misiji promovisanja najaktelnijih momenata u razvoju informacionog društva Srbije učinio mnogo na popularisanju informatičkih ideja i stremljenja i pomogao u boljem sagledavanju onoga što je bitno za brzo i efikasno informisanje u oblasti ICT u Srbiji.

- Glavni urednik ICT Biltena Nikola Marković, doajen promovisanja ICT u Srbiji je najzaslužniji za kvalitet i popularnost biltena kako kod predstavnika Vlade i državnih organa, tako i najšire publike koja redovno prati i čita članke biltena. Nikolu Markovića sam proglasio za Kalašnjikova ICT-a u Srbiji, što svojim zalaganjem i velikim dosadašnjim entuzijazmom svakako zaslužuje. Nikola Marković spada u red onih srpskih ICT stručnjaka i poznavaoca kojim bi svi mi trebalo da se ponosimo.

- Dalje sam istakao da su srpski ICT mediji u ovoj kriznoj 2009.godini učinili zajednički mnogo u popularisanju svih elemenata razvoja informacionog društva Srbije kako kod građana, tako i kod vlasti koja je u toku ove godine počela veoma ozbiljno da se bavi i ovim aspektom razvoja društva kao važnom činiocu u daljem razvoju društva u celini.

- Na kraju svog izlaganja poželeo sam ICT Biltenu da bez obzira na određene poteškoće u finansiranju celog projekta, uloži dodatne napore i entuzijazam kako bi nastavio sa redovnim izlaženjem u nadi da će i nadležne institucije u narednom periodu imati više razumevanja za rešavanje tih poteškoća i da će omogućiti biltenu dalja unapređenja i to prvenstveno u interesu svih građana Srbije.

U neformalnom i prijatnom druženju uz koktel koji je usledio posle završetka sastanka, razgovarao sam sa pojedinim gostima predstavnicima ICT medija, privrednih komora i drugim ICT stručnjacima o glavnim problemima razvoja našeg informacionog društva i mogućim putevima u prevazilaženju tih problema.

Kao veliki pobornik komorskog sistema Srbije, istakao sam značaj dosadašnjeg angažovanja pojedinih komora i njihovih udruženja na unapređenju društva u celini i blagovremenom i sistematskom radu sa članicama komora koje su bile u prilici da upravo preko komora iskažu svoja mišljenja i sugestije na mnoge aspekte unapređenja društvenih i privrednih odnosa i koje su svakako pomogle nadležnim ministarstvima da donose relevantnije i kvalitetnije odluke pogotovo u sferi zakonske regulative. Što se tiče komorskih udruženja informatičke delatnosti ona su učinila poslednjih godina veliki napor u cilju osmišljavanja, zajedno sa svojim članicama, što kvalitetnijih pravaca kojima treba da idemo u razvoju informacionog društva Srbije i u tom pogledu sam im kao ICT stručnjak jednog uspešnog spoljno-trgovinskog preduzeća izuzetno zahvalan. Istakao sam takođe da, bez obzira na novi Zakon o komorama, ne bismo smeli da dozvolimo urušavanje principa višegodišnjeg – decenijskog rada i načina finansiranja privrednih komora, ali ako navedeni Zakon bude ipak opstao i počne se sa njegovom realizacijom 2013. godine, mora se razmišljati tako da to ne ostavi negativne posledice na razvoj informatike u Srbiji i u tom smislu sam dao ideju o formiranju INFORMATIČKE KOMORE SRBIJE u situaciji da postojeće komore primenom novog Zakona o komorama izgube svoj dosadašnji pozitivni uticaj na razvoj društva, a pogotovo razvoj informacionog društva.

Detaljniji prikaz sa ovog skupa pogledajte ovde .

Jugoimport-SDPR Kalendar 2010

Jugoimport-SDPR Personal Equipment

Jugoimport-SDPR Engineering Equipment